>>> ВЕСТИ
Стање, потребе и проблеми предузетника у Србији

           

 

            Републичка агенција за развој МСПП, у сарадњи са Републичким заводом за статистику, реализовала је истраживање о стању, потребама и проблемима предузетника у Србији.

 

            Тим поводом одржана је презентација у Медија центру, на којој су говорили Горан Џафић, директор Републичке агенције за развој МСПП, професор Дејан Ерић, директор Института економских наука и Милена Васић, шеф одељења за нефинансијску подршку и конкурентност у Републичкој агенцији.

            У наредне три године 45,1 одсто анкетираних малих и средњих предузећа и предузетника планира да прошири своју делатност, 40,7 одсто да задржи садашњи ниво, док свега 4,1 одсто планира да престане са пословањем. С друге стране, због последица светске економске кризе угрожено је пословање 21,6 одсто малих и средњих предузећа у Србији, а око 14 одсто њих нема негативне последице, показало је истраживање спроведено у организацији Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва. Према том истраживању, економска криза се кроз смањење тражње производа и услуга одражава на пословање 48,6 одсто, а проблеме са наплатом потраживања има око 31,4 одсто испитаних МСП. „Главни проблеми у пословању МСП су административне препреке, као што су пореске процедуре, прибављање дозвола за градњу и укњижба, као и недостатак финансијских средстава“, указала је шеф одељења за нефинансијску подршку и конкурентност Републичке агенције за развој МСПП и предузетништва Милена Васић. Она је, на конференцији за новинаре, истакла да предузетници, када су у питање услови за унапређење пословања, највише помоћи очекују од државе - њих 28,8 одсто, док око 17,6 одсто очекује већу подршку банака. Опет предузетници сматрају да напоран рад, лична иницијатива и мотивација јесу пресудни фактори који утичу на успешност пословања. Васићева је рекла да се највише МСП финасира из сопствених извора, а из кредита банака око 40 одсто и додала да свако шесто мало и средње предузеће има уведен одређени стандард квалитета. Према том истраживању, како је истакла Васићева, иновативност у сектору МСП-а није на завидном нивоу, јер само око једна четвртина предузећа је реализовала неку иновативну активност, док око 82,5 одсто МСП користи рачунар у свакодневном раду.

            Директор Републичке агенције за развој МСП и предузетништва Горан Џафић је казао да је у прошлој години у сектор МСП, кроз различите пројекте уложено око 250 милиона евра и додао да је предузетнички дух у Србији почео да се развија, али да је неопходно предузетништво подићи на виши ниво. Директор Џафић је подсетио да од укупног броја регистрованих привредних друштава у Србији 99,8 одсто спада у сектор МСП, да две трећине од укупног броја запослених у Србији ради у том сектору, који учествује у укупном извозу земље са око 47 одсто, а у увозу са око 50 одсто.

            Директор Института за економске науке Дејан Ерић сматра да у Србији треба дати пуну и системску подршку развоју МСП сектора и то "сада више него икада, јер ће доста људи, због економске кризе изгубити посао и потребно им је дати неку алтернативу, као што је развој сопстевеног предузетништва". Он је указао да млади људи у Србији немају развијену предузетничку културу и да треба радити на повећању учешћа жена у предузетништву.   

            Истраживање, које је спроведено на репрезентативном узорку од 3.000 испитаника из сектора МСП, обухваћени су сви релевантни аспекти пословања, финансијски, техничко-технолошки, тржишни, иновативност, најчешћи проблеми и препреке, укључујући профил предузетника и потребе за едукацијом. Циљ овог истраживања је сагледавање стварне слика стања, проблема и потреба сектора МСПП, како би се донеле адекватне мере за његов раст и развој.


spacer