|
|

Заинтересована сам за start-up кредит који одобрава Фонд за развој Републике Србије и из тог разлога бих Вас замолила да ми пружите одговоре на наредна два питања: 1. Ако узмем кредит на 5 година (камата 1%) у износу од 10.000 Еур, колико ћу укупно на крају новца вратити односно колико ће износити квартални ануитет?
2. Ако је кредит на 5 година, да ли грејс период улази у у оквир од 5 година и да ли се зарачунава камата на грејс период?
Према условима конкурса, уколико узмете start-up кредит у износу од 10.000 Еур, са каматном стопом 1% годишње, роком отплате од 5 година, са /грејс периодом до дванаест месеци, који не улази у оквир од 5 година, а који се зарачунава камата и додаје главном дугу/, квартални ануитет ће износити 518,33 Еур. Моје предузеће је регистровано 01.07.2007.године ѕа производњу намештаја и елемената од дрвета за грађевинарство.Конкурисао сам у 2007. години и нисам добио start-up кредит код Фонда за развој РС. Да ли могу поново да поднесем захтев за start-up кредит? У марту 2008. године, Фонд за развој РС објавиће конкурс за start-up кредите, а с обзиром да сте регистровали предузеће у јулу 2007. године, испуњавате први услов конкурса. Потребно је да поново поднесете захтев за кредит, извршите евентуалне измене у бизнис плану и понудите реалан инструмент обезбеђења. За start-up кредите могу да конкурису и лица која су у радном односу и имају регистровану радњу или предузеће, као и лица без посла која се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање. Уколико желите да оснујете сопствено предузеће, почетком 2008. године биће објављен конкурс за доделу кредита за почетнике у бизнису по веома повољним условима; за ново регистровано предузеће максимални износ 30.000 евра, 1% годишња каматна стопа, време враћањ кредита од 3 до 5 година, а за обезбеђене кредита потребно је да имате непокретност-хипотеку 1:1 или јемство правног лица /предузећа/. За start-up кредит моћи ће да конкуришу незапослена и запослена лица. Према условима конкурса за доделу микрокредита преко НСЗ, објављеног у 2007. години, није постојао и услов да не може да конкурише лице које је раније имало фирму, а с обзиром да сте на евиденцији НСЗ можете да конкуришете за ове кредите, након објављивања конкурса у 2008.години. Планирам да отворим стоматолошку ординацију. Колико сам упозната, а то није много, то би била предузетничка радња са паушалним опорезивањем. Због високе цене опреме која је потребна, лакше је уортачити се са неким и онда би било фер отворити ортачку радњу. Оно што мене занима јесте, како у том случају финкционише плаћање пореза и доприноса,пошто сам чула више неких варијанти и волела бих да ми то појасните, пошто спадам у незапослена лица и ово ја све ново за мене? Уколико одлучите да се уортачите са неким лицем, нећете бити у могућности да паушално плаћате порез, јер то није предвиђено за власнике ортачких радњи, а доприноси би се плаћали за оба власника. С обзиром да је реч о здравственој делатности, оба власника морају испуњавати услове за отварање стоматолошке ординације. Пословни простор није неопходан за делатности које се обављају "на терену", а седиште Вам може бити и у стану. Пошто је радња физичко лице које обавља делатност, а за обевезе одговара неограничено целокупном имовином, не постоји могућност да једно лице има две или више радњи. Једно лице би могло основати више предузећа (правних лица), код којих постоји ограничцена одговорност (нпр. друштво са ограниченом одговорношћу - д.о.о. или као командитор у командитном друштву Закон о привредним друштвима (�Сл. гласник РС�, бр. 125/2004) дефинише привредно друштво (предузеће, како се називало пре доношења поменутог Закона, а и даље се у свакодневном говору користи тај термин) је правно лице које оснивају оснивачким актом правна и/или физичка лица ради обављања делатности у циљу стицања добити. Привредно друштво се може основати у следећим правним формама: ортачко друштво, командитно друштво, друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво (отворено и затворено). Поред ових правних форми, посебним законом се могу одредити и друге правне форме друштава, односно предузећа. Оставимо за сада привредна друштва, како бисмо видели шта је предузетник (односно, радња, како се и даље најчешће назива овај облик обављања делатности). Предузетник, у смислу Закона о привредним друштвима, јесте физичко лице које је регистровано и које ради стицања добити у виду занимања обавља све законом дозвољене делатности, укључујући уметничке и старе занате и послове домаће радиности. Предузетник обавља делатност под својим личним именом, именом неког другог лица или под неким посебним пословним именом, у складу са Законом о привредним друштвима. Име се региструје уз додатак назива "предузетник" или скраћенице "пр". Важна разлика између привредног друштва и предузетника, осим главне да је привредно друштво правно лице, а предузетник и даље физичко, произилази из тога; предузетник одговара за све обавезе из обављања делатности целокупном својом имовином. У смислу одговорности, имовина која служи физичком лицу у обављању делатности неодвојива је од његове личне (�приватне�) имовине. Са друге стране, код привредних друштава одговорност је различито одређена, с обзиром на правну форму. Закон не предвиђа ослобађање од плаћања пореза за предузетнике у првој години пословања. Порез на приходе од самосталне делатности (Закон о порезу на доходак грађана, Сл. гласник РС, бр.24/01...65/2006)плаћа се по пореској стопи од 10%. Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности, као и физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства ако је по том основу обвезник пореза на додату вредност. Запослени може из радног односа регистровати предузетничку делатност, под условом да га не спречава клаузула конфликтности интереса, што значи да се не ради о делатности која би била конкуретна делатности његовог послодавца. Детаљније о клаузули, односно о могућности регистровања сопственог посла из радног односа, можете видети у оквиру `правне помоћи` на нашем сајту. Што се уплате доприноса тиче, Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање обавезује да се допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање обавезно уплаћују по сваком основу по којем се остварују приходи; то значи да би у овом случају било обавезно да лице уплаћује наведене доприносе без обзира што му их уплаћује и послодавац по основу радног односа. Планирам да отворим стр чија би примарна делатност била продаја артикала преко интернета (артикли би искључиво били слати поштом) знам да ми није потребна фискална каса за ту врсту пословања.Оно што ме занима је: -која је процедура за отварање фирме и шта ми је потребно. -који би били трошкови(према држави) на месечном нивоу ако месечна зарада фирме у прво време не би прелазила 10000 дин (претпостављам да би се плаћао паушални порез). Захтев за регистрацију подноси се Агенцији за привредне регистре, заједно са доказом о идентитету предузетника (фотокопија личне карте или пасоша) и доказом о уплаћеној такси за регистрацију у висини од 540,00 динара (на основу Уредбе о висини накнаде за регистрацију и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре-"Сл. гласник РС", бр. 109/05). Треба да се бавим трговином на интернету програмима и услугама које клијент након плаћања директно скида са интернета. Шта од података треба да се налази на рачуну који издајем купцу физичком лицу, а шта правном лицу? Да ли је довољно да тај рачун буде у електронској форми на сајту и послат на емаил тако да купац може да га одштампа, или је неопходно и да га у физичком облику (на папиру) пошаљем купцу? Рачун издат у елктронском облику је пуноважећи као и рачун издат у физичком облику али је потребно да купцу издате и рачун са потписом и печатом када се изврши промет добара и услуга. Уколико издајете рачун физичком лицу онда на рачуну мора да стоје сви подаци о вашој фирми. Што се издавачке делатности тиче, она је регулисана Законом о издавању публикација (�Службени гласник РС�, бр. 37/91...101/05), где у члану 2. стоји да се издавањем публикација, у смислу наведеног закона, могу бавити сва правна и физичка лица. Значи да се овом делатношћу можете бавити уколико имате регистровану радњу (предузетник) или предузеће (привредно друштво). Запослени може из радног односа регистровати предузетничку делатност, под условом да га не спречава клаузула конфликтности интереса, што значи да се не ради о делатности која би била конкуретна делатности његовог послодавца (детаљније о клаузули, односно о могућности регистровања сопственог посла из радног односа, можете видети у оквиру `правне помоћи` на нашем сајту). Што се тиче ове могућности код запослених у јавним предузећима, саветујемо Вам да проверите код послодавца да ли ограничење постоји без обзира да ли је дефинисано појединачним уговорима о раду са запосленима. Што се уплате доприноса тиче, Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање обавезује да се допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање обавезно уплаћују по сваком основу по којем се остварују приходи; то значи да би у овом случају било обавезно да лице уплаћује наведене доприносе без обзира што му их уплаћује и послодавац по основу радног односа. Са друге стране, пошто је у питању ортачка радња, доприноси се, наравно, уплаћују за све ортаке. Према одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, нема сметњи да се корисник старосне пензије поново запосли, односно да обавља самосталну делатност по основу које је осигуран на територији Републике Србије. По престанку оваквог запослења/обављања делатности корисник старносне пензије има право на поновно одређивање пензије, под условом да је био у осигурању најмање годину дана. Са друге стране, оваква могућност не постоји за корисника инвалидске пензије. Законом о пензијском и инвалидском осигурању је одређено да права из пензијског и инвалидског осигурања престају када у току њиховог коришћења престану постојати услови за стицање и остваривање тих права. Пошто планирам да отворим радњу (занатску радњу), а о књиговодству и таквим стварим не знам ништа и нисам имао додира (фактуре, рачуни, аванс, рабат...) да ли ми је потребно неко предзнање или је довољно да ја радим свој посао, а да нека књиговодствена агенција одрађује своје? Није потребно да Ви водите пословне књиге, већ књиговодствене послове одрађује агенција. У питању сте навели да бисте обављали занатску делатност; размислите о могућности да поднесете захтев код Пореске управе за паушално опорезивање (оно се одобрава предузетнику који с обзиром на околности није у могућности да води пословне књиге, осим пословне књиге о оствареном промету или коме вођење књига отежава обављање делатности). Детаљније о овом виду опорезивања можете прочитати такође на нашем сајту, у делу под називом "порези и доприноси". Хтео бих да региструјем малопродају парфема - парфимерију. Можете ли ми рећи осим поступка оснивања који је описан на вашем сајту, да ли треба да радњу пријавим инспекцијским службама и ако је потребно, којим? Такође бих вам био захвалан за њихове адресе у Београду, ако је могуће Акте инспекцијских органа о испуњености услова за рад није потребно прибавити пре почетка обављања делатности, осим у случајевима одређеним Законом о приватним предузетницима (производња хране, воде за пиће, здравствена делатност и сл.). Како се у Вашем случају не ради о једној од предвиђених делатности, није потребно да прибавите поменуте акте пре почетка делатности, већ сте услове дужни да испуните без обзира на то, с тим да се контрола врши у поступку редовног инспекцијског надзора. Међутим, новим Законом о безбедности и здрављу на раду предвиђено је да је послодавац дужан да, најмање осам дана пре почетка рада, надлежну инспекцију рада извести о почетку свога рада (обавеза постоји и код почетка рада одвојене јединице и при свакој промени технолошког поступка, уколико се тим променама мењају услови рада). Ово не треба мешати са утврђивањем прописаних услова који су описани у претходном ставу. Саветујемо Вам да се око детаља распитате код Инспекције рада која се у Београду налази у улици Омладинских бригада број 1. Број телефона је 011/31-31-407. На нашем сајту постоји Закон о класификацији делатности са шифрама и описом делатности, као и Уредба којом се одређују лица која су изузета од обавезе евидентирања промета преко фискалне касе у делу Правна помоћ/Прописи, па је најбоље да се на тај начин информишете о оном што Вас занима, а уколико не успете да пронађете шифру довољно је да приликом регистрације само опишете делатност. Паушални износ пореза одређује Пореска управа на основу више критеријума (нпр. простор, број запослених радника, износ пореза који плаћају друга лица која се баве истом или сличном делатношћу). |
|